Uzbekistan

Upit za sve partnere

Uzbekistan (1)

Uzbekistan se diči nekim od nalepših dragulja arhitekture među zemljama Puta svile, među koje spadaju zamršene islamske šare, tirkizne kupole, minareti i relikvije sačuvane iz perioda kada je Centralna Azija bila središte imperije i sedište znanja. Dobri primeri ove arhitekture se mogu naći u drevnom velegradu Kiva u Urgenču, i u uskim zavojitim ulicama starog grada Bukare i Samarkanda, lokalno poznatog kao ’’Rim Orijenta’’.

Geografija i klima

Položaj

Uzbekistan, zvanično Republika Uzbekistan, jeste zemlja u Centralnoj Aziji, dvostruko zatvorena kopnom kojim je okružena sa svih strana, jedna je od 6 nezavisnih turskih država. Deli granice sa Kazahstanom ka zapadu i ka severu, Kirgistanom i Tadžikistanom ka istoku i Avganistanom i Turkmenistanom ka jugu.

Regioni i okruzi

Uzbekistan je podeljen na 12 provincija, jednu autonomnu republiku, i jedan nezavisni grad.

Klima

Klima u Uzbekistanu je kontinentalna. Prosečna letnja visoka temperatura dostiže i 40 °C, dok se prosečna niska zimska temperatura spušta i do -23 °C.

Razumevanje

Kultura

U Uzbekistanu postoji raznovrsna mešavina etničkih grupa i kultura, sa Uzbecima kao većinskom grupom.

Jezik

Uzbečki jezik je jedini zvanični jezik države. Tadžički jezik se govori u gradovima Bukari i Samarkandu jer tamo postoji relativno velika populacija etničkih Tadžika.

Religija

Islam je dominantna veroispovest u Uzbekistanu. Mali deo stanovništva čine i sledbenici ruskog pravoslavnog hrišćanstva.

Turističke atrakcije

Muzeji

Na lokaciji od 2,2 kvadratna metra, po imenu Afrosijab, severoistočno od bazara, nalaze se iskopine Marakande (rane verzije Samarkanda), koje su manje-više potpuno napuštene. Afrosijabski muzej vodi posetioce kroz 11 perioda afrosiabske civilizacije. Od muzeja, pešačite 1 km ka severu do trenutno aktuelnog arheološkog nalazišta, gde možete videti arheologe kako traže novčiće u prašini.
Neobični Međunarodni muzej mira i solidarnosti je nekada zauzimao zgradu u središtu parka Navoj, ali ta zgrada je uništena 2006., kada je počelo njeno renoviranje. Dok čitate ovo, muzej se verovatno premešta na novo mesto. Kustos Anatoli Jonesov poseduje značajnu zbirku oružja i ostalih predmeta iz tog regiona, i skupio je na hiljade potpisa (uključujući i potpise nekih veoma čuvenih ljudi), u ime mira.

Dvorci i palate

Ova palata, čije ime znači ’’Kamena kuća’’, obuhvata Toš-Hovli (Kamenu kuću), koja gleda na karavanseraj, i veoma raskošnu dekoraciju unutrašnjosti, koja se sastoji iz keramičkih šara, rezbarija na kamenu i u drvetu, itd. Podignuta od strane Alokuli Kana, između 1832. i 1841., kaže se da sadrži više od 150 prostorija i 9 dvorišta, sa visokim plafonima koji su napravljeni tako da hvataju i najmanji dašak vetra. Alokuli je bio užurban čovek - prvi arhitekta koji je radio na Toš-Hovliju pogubljen je jer nije uspeo da završi posao za 2 godine.

Verski objekti

Između dva prekrivena bazara, Taki-Sarafona i Taki-Telpak Furušona, na nekadašnjem starom bazaru gde su se prodavale biljke i začini, nalazi se najstarija preživela džamija Centralne Azije, Magoki-Atar, koja predstavlja divnu mešavinu fasade iz 9. veka i novih elemenata iz 16. veka. Ovo je verovatno najsvetija tačka grada: ispod ove džamije, arheolozi su 1930-tih godina pronašli deliće zoroastrijskog hrama iz 5. veka koji su uništili Arapi, kao i jedan rani budistički hram.

Ostale atrakcije

Timur, dva sina i dva unuka, uključujući i Ulugbek, leže ispod iznenađujuće skromnog mauzoleja Guri Amir i njegove karakteristične naborane azurne kupole. Timur je za sebe sagradio jednostavnu kriptu, u Šakrisabzu, a dogradio ju je 1404. za svog unuka i naslednika, Muhameda Sultana, koji je umro godinu dana ranije.
Ovaj poštovani mauzolej, sa svojim divnim dvorištem i bogatim šarama, jedna je od najlepših lokacija u gradu. Pahlavon Mahmud je bio pesnik, filozof i legendarni rvač, koji je postao svetac-zaštitnik Kive. Njegova grobnica iz 1362. je obnovljena u 19. veku, da bi je potom zaplenio tadašnji kan 1913., kao svoj porodični mauzolej.

Kulinarski specijaliteti

Hrana

- Oš je nacionalno jelo. Pravi se od pirinča, šargarepe, luka i ovčetine i ako se nađete u Uzbekistanu definitivno ćete imati prilike da ga jedete. Svaki region ima svoje specifične načine pripremanja plova, tako da se preporučuje da ga probate na različitim mestima. Prema legendi, plov su izmislili kuvari Aleksandra Velikog. Može da se pravi sa graškom, šargarepom, grožđicama, suvom kajsijom, bundevom ili dunjom. Često se dodaju začini poput paprike, izgnječenog ili suvog paradajza.
- Čučvara: jelo slično raviolima, punjeno ovčetinom i lukom (’’pelmeni’’ na ruskom).
- Manti: jagnjetinom i lukom punjeno jelo nalik valjušcima, često sa mašću u kojoj se pržio luk, paprika i jagnjetina.
- Somse, paketići od testa punjeni govedinom, ovčetinom, bundevom ili krompirima. U vreme proleća prave se ’’zelene somse’’ od tzv. ’’jalpiza’’, vrste trave koja raste u planinama i u ruralnim delovima regiona. Najbolje od svega je što se može uzbrati tek tako, besplatno, da bi se onda od nje pravile ukusne somse. Somse možete kupiti i na ulici, gde se i prave i prodaju.

Piće

- Čaj se pije gotovo svuda: kod kuće, u kancelariji, u kafeima, itd. Uzbečki narod pije crni čaj zimi, a zeleni čaj leti, umesto vode. Ako se čaj služi na tradicionalni način, onaj koji ga služi će ga u šoljicu sipati iz čajnika, a potom će ga iz šoljice opet sipati u čajnik.
- Vino koje se proizvodi u Uzbekistanu je dobilo brojne prestižne međunarodne nagrade za svoj visoki kvalitet. To nije ništa čudno, s obzirom da u ovoj zemlji sunce sija gotovo svaki dan.

Šta raditi i gde izaći

- Istražite najdublje pećine u Aziji u Boj-Buloku i Kijevskaji. Pogodne su samo za iskusne pećinare. U pećini Kugitang možete videti prelepe gipsane formacije, dok se u pećinama Baisantaua nalaze mumificirani medvedi, a u pećinama u zapadnom Tian Šanu možete videti i podzemne reke i jezera.
- Penjite se po ledu na grebenima Gisara, Mače i Turkestana. Vertikalne stene za penjanje mogu da se nađu u Fanskim planinama (u Bodhani, Čapdari, Marija-Miraliju i Zamoku), kao i na grebenu Mači (u Aksuu, Asan-Usanu i Sabahu).
- Šah-i-Zinda jeste skup grobova nekih samarkandskih dostojanstvenika. Najstariji datira iz 14. veka, kada je Samarkand počeo da se oporavlja od napada harajućih mongolskih hordi u 13. veku.
- Pešačite u planinskim predelima na jugu zemlje. Postoje visoki vrhovi, za one koji žele izazov, a staze lakšeg tipa možete naći u pobrđu i na visoravnima. Najbolji period za pešačenje je između marta i novembra. Fantastičan doživljaj predstavlja pešačenje duž ispusta i kanjona lanca Čatkal, sve do drevnog rudnika srebra u Čatkalskom nacionalnom prezervatu.
Krupna riba
10:55TV1000
Krupna riba
Borba za vodu 2
20:30Cinemax 2
Borba za vodu 2
Maratonci trče počasni krug
02:00Pink Film
Maratonci trče...
Dvanaest majmuna
04:00TV1000
Dvanaest majmuna
Upit za sve partnere
Detaljno pretraživanje
Hit ponude
Specijalne ponude

Specijalne ponude

Saznajte prvi
Promotivne akcije
Najpovoljnije ponude
8. mart

8. mart

Romantična putovanja
Nezaboravni trenuci

1. maj

1. maj

Popularne prolećne ture
Atraktivne destinacije
Autobusom ili avionom
Uskrs

Uskrs

Ponuda najlepših putovanja
Preporučujemo za praznike