Putopisi:

Barselona

Barselona

Barselona je dozivela procvat od ranih 90.-ih, kada su je pripreme za Olimpijske Igre gurnule u savremenost, a danas se dobro drzi u avangardi drugih spanskih gradova (sa mogucim izuzetkom Madrida), sto se tice uspesnosti, stabilnosti i kulturne aktivnosti. To je pouzdan, napredan grad, koji je okrenut ostatku Evrope zbog inspiracije i inovacije - klasicne turisticke slike Spanije cine se kao da ne pripadaju pretrpanim centralnim bulevarima i stilskim modernim ulicama Barselone.

A stil je upravo ono, sto ovamo dovodi mnoge posetioce, privucene novinskim clancima punim entuzijazma, koje cine izvanredna arhitektura, prijateljski izgled grada, povoljna klima i frenetican nocni zivot. Cak i srednjevekovna Gotska cetvrt i njena, nekad ozloglasena oblast "crvenih fenjera" obrisane su gradskim programom renoviranja, koji jos radi punom snagom. Na pocetku novog milenijuma, Barselona je nastavila da cveta iz provincijskog do pravog evropskog grada.

Nije slucajno to sto trenutni razvoj grada nadmasuje veci deo ostatka Spanije. Posle povratka demokratiji, nakon Frankove smrti, raznim spanskim regionima bilo je dozvoljeno da konsoliduju svoj kulturni identitet kroz razlicite stepene politicke kontrole nad njihovim sopstvenim poslovima. Katalunja ili Katalonija na engleskom, cija je prestonica Barselona, ima istorijski identitet, koji ide unazad sve do 9. veka, kada je ustanovljen prvi Nezavisni Okrug Barselona, i tokom dugog perioda dominacije Kastilje, cak i tokom Frankove diktature, gusenje katalonskog etnicizma pokazalo se nemogucim. U samoj Barseloni ovaj regionalizam upotpunjen je snaznom socijalistickom tradicijom - grad je bio bastion republikanaca tokom Gradjanskog rata, pruzajuci otpor Franku do januara 1939. i ostao je centar protesta i demonstracija kroz celu njegovu diktaturu.

Kao rezultat potrebe da odrzi sopstveni identitet, Barselona je dugo imala reputaciju istaknutog dela spanskog politickog aktivizma, radikalnog izgleda i arhitekture, ali ove kulturne karakteristike ubrzo postaju sekundarne u odnosu na poziciju Barselone kao grada sa najdinamicnijim i najperspektivnijim komercijalnim centrima u zemlji. Kako je novac (dobrim delom iz EU) nastavio da pristize, ekonomska transformacija grada, potisnuta pod Frankom, nastavlja neverovatnim koracima: cele oblasti, od luka do predgradja, obnovljene su; putevi i komunikacije poboljsani su; istorijske zgrade i muzeji restaurirani su. Delimicno je za ovaj napredak odgovorna i Olimpijada 1992. godine. Kada su se Igre zavrsile, grad je ostao sa potpuno novim pristanistem, futuristickim Olimpijskim Selom. Tu je bilo i saznanje da su ovde bile odrzane Olimpijske igre Barselone, a ne ostatka Spanije - vazna razlika za zitelje Katalonije. Komercijalnim pristanistem dominira Svetski Trgovacki Centar u centralnoj luci, aerodrom je dobio novu pistu, a grad je zeljno iscekivao dolazak brzog voza (AVE linije).

Medjutim, i pored napretka, Barselona ima probleme. Tradicionalno homogeno drustvo, naviknuto na spanske emigracije, vecno se menjalo dolaskom velikog broja imigranata iz Azije, Afrike i Juzne Amerike. Mnogi od njih dosli su ilegalno, trazeci svoj deo gradskog ekonomskog uspeha. Delimicno kao posledica ovoga, porasla je stopa zlocina i turisti moraju biti oprezni prilikom posete gradu, a, uprkos poslovima koji se obavljaju na infrastrukturi, jos uvek ima puno da se uradi. Takodje postoji i veliki jaz izmedju bogatstva i siromastva.

Postoji i problem u odnosima izmedju Barselone i ostatka Katalonije. Vise od pola stanovnika regije zivi u gradu i njegovoj okolini, stvarajuci neravnotezu, koja je sve ociglednija, sto dublje zalazite u manje naseljene oblasti kopna, a sto je jos izrazenije u politickoj sferi - Katalonija je konzervativna i regionalisticka, Barselona je socijalisticka i nacionalisticka. Jos od vremena kada je grad poceo da se razvija na racun ostatka Katalonije, postoji osecanje da je Barselona glavni dogadjaj, Cinjenica je da je Barselona, hvaleci se svojim evropskim karakterom i gradskim stilom, u opasnosti da zaboravi svoje sire korene.

Sta ne treba propustiti

Stari grad

Prostire se severo-zapadno od pristanista, pa oko 1.5km prema severnim granicama grada. Njegov centar je Barrio Gotico, srednjevekovno jezgro grada - oko 500m2 krivudavih ulica i istorijskih zgrada, ukljucujuci i katedralu i muzeje oko Placa del Rei. Tu je Ramblas, spoj pet kratkih zivahnih ulica, koje se kombinuju u formu konstantne siroke avenije. U juznom delu Ramblas-a nalazi se pristaniste Port Vell (stara luka), gde pasazi i most prelaze od pristanista do popularnog soping, restoranskog i bioskopskog kompleksa. Zapadno od Ramblas-a, izmedju luke i bolnice, nalazi se lokalno zvana Barrio Chino (kineska cetvrt), a zvanicno El Raval de Sant Pau ili jednostavno El Raval. Na severnoj granici starog grada nalazi se La Ribera, u cijem se istocnom delu, zvanom El Born nalazi proslavljen muzej Pikasa.

U starom gradu je i Montjuic, gde su najbolji gradski muzeji i glavni Olimpijski stadion. Zicara ovaj deo povezuje sa Barselonetom, morskom granicnom oblascu istocno od pristanista. Ovo, nekada ribarsko predgradje, jos uvek je poznato po svojim odlicnim restoranima morske hrane.

Staro industrijsko predgradje Poble Nou (ka severo-istoku) temeljno je transformisano poslednjih godina u Parc de Mar - novu marinu, Olimpijsko selo, stambene blokove i plazu.

Novi grad

Poznat kao Eixample, bio je simbol ekspanzije Barselone u ranom industrijskom dobu. Podeljen je na dve ogromne avenije, koje vode van grada: Grand Via de les Corts Catalanes i Avinguda Diagonal. Izmedju njih se nalazi glavna zeleznicka stanica, Sants Estacio, sa stilskim urbanim parkovima. Poseta Barseloni nije kompletna bez bar jednog dana provedenog u Eixample-u, jer se u njemu nalazi deo izvanredne evropske arhitekture, ukljucujuci crkvu Sagrada Familia, Antonija Gaudija. Svaki blok ovog dela poznat je kao mansana, a svaka je po planu trebalo u sredistu da sadrzi bastu.

Iza Eixample-a nalaze se predgradja, koja su do relativno nedavno bila odvojena naselja. Najblize je pomodna Gracia, sa svojim malim skverovima i zivahnim barovima. A tu su i parkovi obliznje Horte, kao i bogate Sarria i Pedralbes. Gaudi je i u ovim oblastima ostavio svoj trag, narocito u divnom parku Guell.

Javni prevoz je dobar i omogucava jednostavan odlazak van grada. Manastir Montserrat na vrhu planine je najocigledniji potencijalni dnevni izlet, mada su plaze sa svih strana grada vrlo posecene leti. Ako imate vise vremena, mozete ici za razlicitim tragovima lokalne vinske kulture, uputiti se juzno prema rimskom gradu Tarragona, ili severno ka srednjevekovnoj Girona-i i Dalijevom muzeju u Figueres-u.

Najbolje vreme da posetite Barselonu je u kasno prolece i ranu jesen, kada je vreme prijatno toplo, oko 21-25 stepeni i setnja ulicama nije naporna. Leti grad moze biti nepodnosljivo vreo i vlazan, sa temperaturom preko 28 stepeni. Narocito treba izbegavati avgust, jer je klima tada najnepovoljnija, a mnoge prodavnice, barovi i restorani su zatvoreni na mesec dana, posto lokalni stanovnici masovno odlaze iz grada.

Izvan grada vreme moze neverovatno da varira od regiona do regiona. Na obalama je najbolje leti, mada su od juna do septembra turisticki kompleksi kao Sitges pretrpani. U Tarragona-i takodje moze biti ekstremno toplo i puno leti, mada treba znati da Girona ima mnogo prijatniju letnju klimu, a odlazak sa obale na par svezih dana je jednostvan.

Ishrana

Postoje dva nacina da se jede u Barseloni: mozete otici u restoran ili kafeteriju i dobiti potpun obrok, ili mozete jesti tapas (manji obroci) i raciones (veci obroci) u nekom baru. Poslednja opcija moze biti interesantnija, jer tako mozete vrsiti obilaske i u isto vreme probati lokalne specijalitete.

Dobre restorane i kafice lako je pronaci sirom grada. Ne plasite se da zadjete u Barrio Chino, gde ima odlicnih restorana, cak su neki i iznenadjujuce skupi. U Eixample-u su cene obicno vise, mada cete naci puno pristipacnih mesta za rucak. Gracia je lepo mesto za provodjenje veceri, sa puno pristojnih restorana. Ako zelite hranu na koju je Barselona zaista ponosna, probajte sarsuelas (riblji paprikas), kao i sve vrste ribe i morske hrane - najbolje u Barseloneti ili u Olimpijskom pristanistu.

Vazno je znati da Barri Gotic moze biti opasno mesto nocu. Tapas barovi su u redu, samo pazite na vrednosti - kradljivci tasni operisu po punim barovima, a narocito pazite ako se nalazite u prolazima prema glavnim ulicama - ne dozvolite da Vas neko namami u sporednu ulicu i nosite samo onoliko para, koliko cete potrositi te noci.

Treba videti

Barove u starom gradu
Uzivajte u tapasima i fin de siecle atmosferi.

Las ramblas
Setnju ovom oblascu ne treba da propuste ni turisti ni lokalni stanovnici.

Monjuic
Najveci otvoren prostor u gradu, sa fascinantnim muzejima i impresivnim zgradama.

Parc de la Ciutadella
Omiljeni park Barselone i mesto na kome porodice, prijatelji i patke mogu provesti prijatno nedeljno popodne.

Modernisme
Spektakularne modernisticke kreacije razbacane sirom grada, arfitekte Antonija Gaudija i njegovih savremenika.

Camp Nou
Stadion F. K. Barselona, jednog od najboljih evropskih klubova, sa kabinetom punim trofeja, koji to i dokazuju.

Seu katedrala
Gradjena izmedju 13. i 15. veka na mestu rimskog hrama; to je jedno od velikih gotskih zdanja u Spaniji.

Barri Gotic
Njegove evokativne uske ulice bile su centar srednjevekovnog procvata Barselone, a sada su centar veceg dela nocnog zivota grada.

Sardana
Tradicionalni katalonski ples, koji se izvodi jednom nedeljno ispred katedrale ili na nacionalnim festivalima, i svi su pozvani da se pridruze.