Putopisi:

Pariz

Pariz se dugo smatra stilskim uzorom i to je najglamurozniji grad u Evropi. On je duboko tradicionalan – metropola nalik na selo, a u isto vreme i famozno kosmopolitski. Dok takve kontradikcije mogu biti realnost bilo kog grada, one su u Parizu neizbezne. Tu postoje stazice i ulicice Latinske cetvrti i Monmartra, nasuprot monumentalnim pogledima iz Luvra ka La Defense-u; mnostvo ulicnih pijaca i staromodnih pesackih arkada, nasuprot ogromnim podzemnim trgovackim kompleksima Montparnasse-a i Les Halles-a; tu je i aristokratsko bogatstvo velikih cetvrti, nasuprot zivahnom haosu siromasnijih oblasti.

U nekim trenucima, Pariz se moze ciniti nestvarno predivnim, arogancija njegovih spomenika okruzuje hladan sjaj Panteona, industrijski stil Ajfelovog Tornja, kao i gotovo duhovno staklarstvo piramide Luvra. U isto vreme, Pariz ima izuzetne, tajanstvene male “budzake”, ususkane daleko od Velikog bulevara, kao i male zajednice, koje se vrte oko lokalnih kafica. I, mada je kultura Pariza izmenjena velikim brojem imigranata i pripadnika gej populacije, dok se grade ekstravagantne nove zgrade, mnoge od gradskih ulica, kafica i restorana ostaju izvanredno, prkosno neizmenjeni.

Pariz je odlicno mesto za “lutanje” bez cilja. Opustene cetvrti, kao sto su Marais, elegantni St-Germain i romanticni Monmartr, idealne su za obilazak, kupovinu i sedenje u kaficima, a nedostatak otvorenog prostora u gradu nadoknadjuje se divnim svecanim bastama pored staza i plocnika, koji prolaze pored reke Sene, i pored beskrajnih skrivenih i neocekivanih utocista. Kuda god da odete, istorijske zgrade i cuda savremene arhitekture podsecaju Vas na ponos i velicanstvenost grada – i sigurno se necete izgubiti.

U Parizu postoji vise od 150 umetnickih galerija i muzeja – samo nekoliko losih – kao i veliki broj kafica i restorana, koji ispunjavaju svaku ulicu i bulevar. Raznovrsnost stilova i dekora tesko je nadmasiti, oni idu od ultra-modernih “hramova”, pa do tradicionalnih “palata” i malih bistroa, u kojima je naglasak na kuvanju. Kada se smrkne, gradska pozorista i koncertne dvorane domacin su inovativnim i vodecim svetskim pozorisnim i plesnim delima, dok se mnogi koncerti klasicne muzike odvijaju na lepim arhitekturalnim mestima., narocito kapelama i crkvama. Iznad svega, Pariz je prava bioskopska prestonica, a zivopisna kulturna mesavina postavlja ga na celo svetske muzicke scene.

Pariz ima neverovatno koherentnu i razumnu strukturu. Grad lezi u basenu, koji je okruzen brdima. On je skoro kruznog oblika, smesten u okviru perifernog bulevara, koji prati liniju gradskih granica iz 19. veka. Na svom najsirem mestu, Pariz ima samo 12km u precniku, koji se mogu preci za ne mnogo vise od dva sata setnje, a to je i najbolji nacin da se otkrije zivot grada. Kroz njegovu sredinu, reka Sena tece od istoka prema zapadu. Na sredini reke, usidreno je ostrvo, sa kojeg je sve ostalo poteklo: Ile de la Cite. Ovde se nalaze najstarije religiozne i svetovne institucije – katedrala i kraljevska palata – koje nadgledaju reku.

Grad je podeljen na 20 delova, ciji spiralni raspored obezbedjuje prilicno precizan vodic do njegovog istorijskog razvoja. Kraljevska palata i Luvr nalaze se na severnoj, odnosno desnoj obali Sene. Zapadno od Luvra pruza se najduzi i najgrandiozniji pogled na grad – La Voie Triomphale – sa Tuileries bastama, Jelisejskim poljima, Trijumfalnom kapijom, vekovnim odrazima kraljevske ili drzavne moci.

Severno od Luvra, nalazi se trgovacka i finansijska cetvrt, gde mozete obici robne kuce prostranih Velikih bulevara, male butike, ili ogromne trgovacke centre. Istocno od Luvra, Marais je bio prestizna adresa u 17. veku. Zajedno sa Bastiljom, koja se nalazi pored, on je sada jedan od najuzbudljivijih delova grada, sa pomodnim prodavnicama, kaficima i nocnim zivotom.

Juzna ili leva obala izaziva drugaciji utisak – mirnije je i vise nalik na selo. Latinska cetvrt je tradicionalno steciste inteligencije – akademika, pisaca, umetnika i liberalnih zanimanja – zajedno sa St-Germain-om, koji je sve nadmeniji, sto dalje putujete ka Septieme-u, domu ministarstava, ambasada, muzeja i Ajfelovog tornja.

Ono cime Pariz nije narocito obdaren jesu parkovi. Najbolji se nalaze na ivicama grada. Regija koja okruzuje prestonicu ispunjena je katedralama i zamkovima, kao sto su Gotska katedrala i kraljevska palata u Versaju.

Smestaj

Smestaj u Parizu je najcesce u potpunosti ispunjen mnogo unapred, posebno u prolece i jesen. Pametno je rezervisati sto ranije mozete, narocito ako volite da odsedate u nekom mestu, koje je ispunjeno karakterom. Mozete prosto da nazovete – svi recepcionari govore nesto engleskog – ali zapamtite da sve vise mesta nudi i rezervacije online. Ako rezervisete telefonom, mnogi hoteli ce traziti broj kreditne kartice, a drugi pismenu potvrdu faksom, dok neka manje skupa mesta mogu cak da traze i da im posaljete depozit. Ako ste “zaglavili”, glavna turisticka kancelarija na Jelisejskim poljima, kao i ogranci u Gare de Lyon i kod Ajfelovog tornja, naci ce Vam sobu.

Ishrana i pice
Kao i u ostalom delu Francuske, Pariz ima umetnicki status kuvanja, vrhunske kuvare, a vecera je nacionalna razonoda, bilo da je u pitanju neki bistro na uglu ili poznat restoran. Pariz je takodje poznat po stranim kuhinjama. Postoji puno tajlandskih, kineskih, vijetnamskih, karipskih, srednje-istocnih, severno-africkih, centralno-africkih, latino-americkih i zapadno i istocno-evropskih lokala, zajedno sa kurdskim, afganistanskim, japanskim i tibetanskim.

Francuzi ceszto odvajaju zadovoljstvo jedenja i pijenja. Zato postoji puno lokala, u kojima se moze i jesti i piti.

Nocni zivot i zabava
Snaga pariske muzicke scene lezi u njenoj raznovrsnosti. To je reputacija, koju je grad postigao uglavnom uticajima stanovnika stranog porekla. Grad nema rivala u Evropi, sto se tice raznovrsnosti muzike koju mozete da otkrijete: alzirska, africka, karipska, latino-americka i slicna. Hip-hop je i dalje u modi, i domaci i strani, mada se jedva moze videti u gradskim barovima i klubovima, u kojima jos uvek vladaju haus i tehno, pomesani sa mediteranskim, latinskim i africkim nijansama.

Obozavaoci dzeza takodje ce naci nesto za sebe, posto se mogu cuti svi stilovi; tu su i francuske sansone, povezane sa dobom kabaretskih umetnika, kao sto su Edit Pjaf, Moris Sevalije i Sarl Trene. Sansone trenutno ozivljavaju, cak postoje odlicne veceri sansone u restoranima i barovima.

Klasicna muzika je dobra i zauzima duplo vise prostora nego dzez-pop-folk-rok u spiskovima casopisa. Pariska opera ima dobar repertoar opera i baleta. Problematicnije je rezervisati unapred, nego platiti visoku cenu karte.