Putopisi:

Pisma iz Avganistana

Pismo br. 6

Dragi moji,

Kao sto sam vec obecao, danas cemo posvetiti paznju stepenu zastupljenosti higijene u Afghanistanu.
Za pocetak, da bi vam bolje ilustrovao ulogu higijene u svakodnevnici prosecnog Afghana,
ispricacu vam malu anegdotu koja se odigrala pre dve nedelje.
Elem, zeleci da posvetimo malo vise paznje upotrebi WC - a
(s obzirom da u okviru rekonstrukcije kuca je ukljucena i izgradnja istih),
resismo da osnujemo tim koji bi trebalo da obilazi nase korisnike i da im objasni cemu isti i sluze
(verovali ili ne, ovde je WC veoma retka pojava, i ljudi mnogo draze upraznjavaju “praznjenje na livadu”,
cak i u samom centru grada, sto ni u Beogradu nije strana pojava,
s tom razlikom sto Pashtoon - i to obavezno rade cuceci).
Da bi smo pokrenuli celu akciju, dadosmo oglas u novine i cekajuci da nam pristignu prve biografije
ne bi li izabrali par kandidata i uradili sa njima intervjue.
Za vreme prvog intervjua, moj program menadzer je zeleo da cuje misljenje kandidata
o vaznosti upotrebe WC - a, kao i o ulozi higijene uopste, gde ga je prevodilac bledo pogledao
i upitao (citiram): “a sta je to higijena?”.
S obzirom da su ljudi koji govore engleski u ovom delu sveta retki, i najcesce dolaze iz visih slojeva drustva,
mozete misliti sta o higijeni misle prosecni (uglavnom ne skolovani Afghani).
Da bih vam olaksao posao, recicu vam da oni umesto da koriste WC - e (poljske, naravno)
za vrsenje nuzde, uglavnom ih koriste za skladiste za drva ili kao ostavu (supu).
Kada ovoj prici dodamo ne postojanje zatvorene kanalizacije
(vec sam vam poslao i slike klinaca koji se veselo brckaju u kanalizacionim ispustima)
dolazimo do porazavajucih zakljucaka.
Mortalitet novorodjene dece je izuzetno visok i iznosi 174. dece na svakih 1000 rodjenih.
Raznorazne bolescure su prisutne svuda i uvek i to od najobicnijih crevnih infekcija od kojih pate bukvalno
svi internacionalci od prvog dana dolaska na tle Afghanistana pa do Dengy Malarije i Tifusa.

Kako izgleda prosecna crevna infekcija?
S obzirom da se hranimo hranom kupljenom na lokalnoj pijaci,
i pored najozbiljnijih mera predostroznosti ne moguce je izbeci crevnu infekciju.
Kompletno svu hranu koju kupujemo obavezno ispiramo flasiranom (kupovnom) vodom
sa dodatkom dezinfekcione tecnosti za povrce i voce i nakon svega toga,
dan prosecnog humanitarnog radnika zapocinje ostrim bolom u stomaku
(slicnim onim kad progutas noz), i trcanjem u WC.
Nakon obavljanja krajnje intimnih operacija u WC - u, mirni ste 24 sata odnosno do sledeceg jutra.
Meso se kupuje u improvizovanim mesarama koje nemaju nista sto bi zastitilo meso od spoljnih uticaja
(prasina, muve... ) a o frizideru da i ne razmisljate, tako da je najbolje kupovati ga rano ujutru,
kad se zivotinje kolju (Pashtoon - i ne koriste meso staro vise od jednog dana).
Prolazeci pored bazara mogao sam videti nasta to isto meso lici nakon par sati “suncanja”.
Obicno ima boju u spektru izmedju ultra - marina i bordo.

Dijareja je sve ovo isto ali na kvadrat, sto znaci da ste primorani da preselite krevet u WC
jer iz njega necete izlaziti minimum tri dana
(ukoliko se pridrzavate rigorozne dijete sto znaci tri dana na vodi i jabukama)
a ukoliko se ne pridrzavate dijete i do sedam dana.
Bol je nepodnosljiv tako da ste primorani da lezite u krevetu i ne mrdate,
jer najmanje pomeranje izaziva strahovit bol.
U tri dana se izgubi pet do sedam kilograma sto je jedina dobra strana cele price,
s obzirom da se ovde gojimo kao svinje, zbog ubitacno pasivnog dnevnog tempa kancelarija - kuca.
Malo dijareje mu dodje kao fina i prikladna turbo - dijeta.

Malarija je vec jebenija varijanta s obzirom da lekovi koji sluze kao preventiva su prave bombe za jetru,
tako da ih niko ne upotrebljava,
verujuci u Allaha i njegovu milosrdnost da ne izabere bas njega da fasuje malariju.
Ovde u J-BAD -u je prisutna klasicna malarija koja te zakuca za krevet nedelju dana pri cemu je bitno
da ne izgubis tecnost iz organizma i da se pridrzavas kure date od strane lokalnih doktora koji su
za malariju pravi majstori za razliku od evropske subrace.

Dengy Malarija je prisutna na severu zemlje (hvala ti Boze) i nije zabelezen ni jedan slucaj iste ovde na istoku.
Dengy je cerebralna malarija koja (kao sto i sama rec kaze) napada mozak i izaziva visoku temperaturu.
Kao rezultat bolesti (u najgorim slucajevima) dolazi do smrti ili trajnog ostecenja mozga.
U najboljim slucajevima, dozivecete najgorih dve nedelje vaseg celog zivota
pokusavajuci da skinete visoku temperaturu u periodima izmedju dva s***a ili povracanja.
Za razliku od “obicne” malarije koju prenose “obicni” komarci,
Dengy malariju prenose tigrasti komarci poznati po tome sto ujedaju iskljucivo danju.

Colera je nesto redja, i javlja se u letnjem periodu, pri cemu je bitno ne jesti namirnice mlecnog porekla
proizvedene od strane lokalaca, kao i paziti na upotrebu vode.

Sto se tice Tifusa, vracajuci se na pricu s pocetka o otvorenim kanalizacijama,
jasno vam je da je on ovde domaca zivotinja napadajuci narocito decu.

TBC je jos jedna domaca zivotinja, i napada uglavnom najsiromasniji sloj koji zivi u kucama od blata
punim vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu.

Hepatitis A, koji dolazi od prljavstine i vode zagadjene fekalijama.

Ostala s***a su minorna (rabies, letnje temperature koje premasuju + 50 i izazivaju strahovite dehidratacije... )
tako da vas ne bih gnjavio o tome.
Sto se tice ostalih interesantnih stvari, za istaci je da AIDS skoro i ne postoji,
sto izuzetno cudi s obzirom da je homoseksualizam izuzetno rasprostranjen.
Mozda bi bilo blize istini ako bi rec homoseksualizam zamenili sa recju “biseksualizam”,
jer je isti izazvan nemanjen odredjene svote koja je potrebna da bi se kupila mlada
(od 5 000 - 10 000 USD u zavisnosti od statusa mladine familije).
Ako se ova cifra podeli sa prosecnom platom ovde koja iznosi oko 50 - 100 USD,
jasno vam je da za vecinu od njih nema sanse da nadju zenu, tako da se okrecu istom polu.
Problem je u tome sto sam ovde ocekivao bradate ljute guje,
a naleteh na masu pedera (sto overenih sto latentnih).
Npr. sto se tice samih obicaja vezanih za ovu oblast,
najnormalnije je videti dve bradate Afghancine kako se drze za rucice dok se veselo setkaju bazarom
i cavrljaju o jacanju afghanske lokalne valute.
Takodje je najnormalnije videti iste te muskarcine kako se setkaju unaokolo sa zadenutim cvetom za uvetom
(ljudi vole cvece, pa to ti je... ).

Po pitanju musko - zenskih odnosa, za istaci je sexualnu revoluciju koja je u toku u svim vecim
gradovima (u koje, by the way spada i J - BAD).
Naime, juce sam bio na novogodisnjem rucku
(21. mart je ovde kao kod nas 31. decembar, po persijskom kalendaru),
i posle par casica vec opevane votke “Preferans”
(ovde kruzi vic da ukoliko kupis karton Preferansa dobijes slepacki stap “for free”)
momci razvezase jezike i pocese da pricaju o sexu.
Ja ostadoh u rebusu ubedjen da oni nikad u zivotu nisu ‘takli zensko,
kad tamo - Sodoma i Gomora na afghanistanski nacin.
Naime, par momaka iz InterSOS - a se vidjaju sa devojkama,
a kako to izgleda saznacete ako nastavite da citate ovo pismo.

Da bi se dvoje videli nasamo, moraju da imaju zajednickog prijatelja sigurnog da nece “otpevati” nikom o tome.
Obicno je to prijatelj sa strane muskarca.
Randez vouz se desava u njegovoj kuci, a momak i devojka mu dolaze odvojeno jedno od drugog
(jos jedna od mera predostroznosti), jer ukoliko bi ih policija zatekla u riksi zajedno,
kapirajuci da nisu nikakav rod, nastao bi veliki problem.
Tip bi najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure devojke sa kojom je delio riksu,
dok bi ona bila proglasena za kurvu, proterana iz grada i verovatno do kraja zivota ostala bez muza.
Zatim se drugar gubi iz kuce na nekoliko sati, dok mladi zaljubljeni par pocinje svoju intimnu zurku
(NASTAVAK PRICE NIJE ZA ONE SA SLABIM SRCEM KAO I ZA STARIJE OD 40 GODINA I MLADJE OD 18).
Skidaju se goli - golcijati i pocinju sa mazenjem (dozvoljeno je pipanje “od struka na vise”).
Ljubljenje nije dozvoljeno kao ni oralni sex (na ovo zadnje se izuzetno gade),
ali je zato dozvoljen analni sex (zaboga, devojka nakon toga i dalje ostaje ne deflorisana, jel’ te?).
Ovo zadnje me je dotuklo, jer me je vratilo u “kvaku 22” vezanu za vec gore pomenut homosexualizam.
Sta sad misliti o njima?

Zaista me je sramota reci, ali npr. moj licni vozac smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku
zeleci da se proseta UNHCR - ovom zgradom???
Mozete zamisliti mene koji otimam ruku od mog vozaca usred hodnika UNHCR - a!
Jeza, rodjaci!!! Jedno je sigurno, dupe nisam prodao
(u slucaju da krenu vicevi na moj racun a pro po ovog pisma - cuvajte se kad dodjem kuci)!!!

Puno pozdrava od

Mister “Very Good” Branko, US NAVY SEALS - dupe uza zid (just one kid) - Ser.

The End.