Putopisi:

Pisma iz Avganistana

Pismo br. 3

Jalalabad, 07.02.03.

Cemu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije,

Jednostavno zbog toga sto kisa pada jos uvek (drugi dan za redom),
tako da je ovde proglasen nacionalni praznik (ovo se nije desilo zadnjih 30 godina).
Kanalizacija vec preliva ulice, tako da su oni isti (prljavi) klinci od juce,
sada crni k’o Afghani (sto bi rekla Minka u nadrealistima).
Medjutim, to nije pravi razlog mog javljanja.
Pravi razlog je moja obaveza da vas upoznam sa socijalnim dogadjajima u Jalalabad - u.

Kao sto rekoh, cetvrtak je dan za zurke, a juce je bila “ispracajna” zurka mog predhodnika Lapo - a.
Ako se secate mojih konotacija na racun seksa,
onda mozete razumeti moje ushicenje spoznajom da ce sve tri ribe (devojke, zene, hanume... )
koje rade u Jalalabadu biti prisutne na ovoj “gala” za***anciji.
Ushicenje je zamenjeno shokom onog trenutka kad sam shvatio da na zurki ima cak sest riba,
jer su i tri nove dosle iz Kabula, poslovno, na par dana.
Koliko je ovo bitno za nastavak price govori cinjenica da se na stolu pojavila svinjetina
(toga ovde nema ni u snovima), koja je skrenula paznju svih muskaraca sa riba,
tako da smo jeli k’o stoke ne mareci za lepsu polovinu.

S obzirom na policijski cas, ovde zurke krecu u 17.00 tako da se moze reci da smo svi bili mortus
nakon tri sata ubijanja turkmenstanske votke “Preferans” i j****e svinjetine.
U isto vreme svih sest zena je napustilo party uvredjene ovako bahatim ponasanjem muske polovine.
Kad smo kasnije dosli svesti, vec je bilo kasno.
Sve devojke su odjezdile, a mi konstatovasmo sa zaljenjem da se blizi vreme policijskom casu,
te uz po jos jednu casu votke zalismo tugu i napravismo fajront.
Kao sto vidite, ovde se zivot svodi na osnovne norme animalnog (na se, use i poda se).
Na se svako jutro kad se oblacim, use kad god postoji sansa za to,
a poda se prakticno ni u snovima (na Danielino veliko zadovoljstvo).

Ovde ekipa pije k’o luda, tako da sam za njih (za sada) samo obican amater.
Razloga za alkohol ima na tisucu, a najbitniji je trenutna sigurnosna situacija koja nije ni malo naivna.
Naime, od kako sam dosao, zabelezeno je 56 ubistava, od kojih je slucaj od pre par dana sam stacato.
Elem, talibani su digli u vazduh autobus u Khandaharu pun civila i pri tom ubili 18 ljudi.
Kako je to relativna stvar govori podatak da se niko u Jalalabadu nije ni setio evakuacije,
jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnih dejstava, vec satima putovanja do istih.
Tako na primer, pre par dana je poginulo cetvoro UN - ovih lokalaca u Khoyghani distriktu,
koji se nalazi u mojoj oblasti (Nangharar Area).
Posto su moji ljudi dan kasnije trebali da rade vinterizaciju u mestu svega 20 km.
od mesta zlocina ja sam ocekivao da ce UNHCR suspendovati nase aktivnosti.
Desilo se to da su moji momci sutradan ladno otisli tamo,
jer je to mesto (zaboga) punih 40 km. udaljeno od Khoyghani - ja,
sto u prevodu znaci tri sata drndanja po najgorem “putu” koji sam ikad video u zivotu.
Inace citavo ludilo nema veze sa politikom ili religijom (o tome nesto kasnije)
nego (kako sam vec objasnio) sa opijumom.
Ceo opijumski rat pici u zonama oko Tribala, i cini se da skoro (citaj: nikad) nece stati.
Naravno, prisustvo stranaca im je zadnja stvar koju zele, tako da ako su slozni oko jedne stvari onda je to:
ubiti s vremena na vreme par radnika (lokalaca, naravno) UN -a, cisto za opomenu ako se muvaju gde im nije mesto!
Sto se tice stranaca, njih obicno “samo” prebiju, vezu za neko drvo i ostave dok ne dodje prva spasilacka ekipa.
Video sam fotku jednog naseg radnika napravljenu tajno dok se setao jednom pijacom u okolini Khoyghani - ja,
i ostao sam nem od cuda!
Na njoj se moze videti baja koji na tezgi prodaje raketne bacace,
dok mu prvi komsa do njega valja heroin i hashish na kilo (ali bukvalno)!
Tipovi izgledaju tako jezivo da sama pomisao na to sta bi se desilo mom ortaku da je otkriven kako fotografise,
gora je od najgoreg horor filma.

Sto se tice rata u Afghanistanu, on se vodi na vise nivoa, npr.:

1. Religijski nivo: kao sto znate ovde zive pretezno Muslimani plemena Pashtun,
ali ima i Hazara, Hindusa Dara, Persa, Cutchia, Sikha, kao i nesto Hriscana.
Ni jedni ne pricaju sa drugima, sto znaci da se najcesce kibicuju preko nisana.
Iako ih ja u vecini kapiram kao muslimane, oni i te kako kuze razliku i koriste je kao dobar razlog za klanje
(nesto slicno kao sto oni nas sve kuze kao Hriscane, a mi se koljemo medjusobno jer smo Pravoslavci i Katolici)

2. Medju plemenski nivo: Ovde je prica vec zapetljanija, jer postoji pun k***c raznoraznih indijanaca,
a u mom regionu najbrojniji su pripadnici naroda Pashtun.
Samo u regionu Jalalabada ima oko desetak razlicitih plemena Pashtuna,
i vecina od njih se krljaju vec vekovima zbog razloga koji su uveliko zaboravili.
U svakom slucaju, razlog da se ovde nekom skine glava nije preterano bitan.
To je vise stvar folklora.
Sva s***a dolaze od tzv. Shura (veca staraca), koja su jedina koja mogu da sprece krvoprolice
(ali to se nikad nije desilo do sada jer bi to ujedno znacilo da su pi**e i da nemaju muda da se bore do kraja).

3. Unutar plemenski nivo ili tzv. komsijska (pre) pucavanja:
Ukoliko komsa zeli biti radoznao pa proviri kroz prozor drugog dragog mu komse te vidi njegovu hanumu bez burke,
stvar se resava kalasnjikovim gde se posledice obicno beleze minimalnim gubicima
(mrtav komsa, par mrtvih - slucajno nastradalih kokosaka, kao i par poginulih koza uhvacenih u unakrsnoj vatri).
Deca obicno bivaju postedjena, a hanuma obavezno silovana.
U ovim slucajevima, ukoliko vec nije kasno,
Shura moze spreciti s***e i pronaci neko resenje za obe familije (obicno se ovo resava lovom).

4. Politicki nivo: koji mozemo podeliti na dve grupe.

Prva je Politicko - religiozni i u nju spada rat izmedju Talibana i Severne alianse,
Mujahedina i Severne alianse, a nije strano i da se Talibani i Mujahedini s vremena na vreme pokrljaju.

Drugu grupu cine Politicko stranacki ratovi koji se vode izmedju Rojalista ili Djumbish - a (koji naravno, podrzavaju kralja)
i tzv. Demokrata ili Dzamijat - a (tako vole da se zovu) koji zele predsednika.

5. Medju drzavni nivo: Ovde mislim o veoma zategnutim odnosima izmedju Afghanistana i Pakistana.
Elem, Pakistanci se ovde smatraju izdajnickim p***ama iz dva razloga.
Prvi je podrzavanje talibanskog rezima (do dolaska NATO-a), dok je drugi izdaja istog (u toku samog rata).

6. Globalni nivo: O ovome verovatno znate dovoljno putem medija.
Svakodnevno traju krljanja izmedju NATO - a i losih momaka iz tacke cetiri (vidi pod “Politicki nivo”).
Mrtvih ima k’o u prici, pretezno gore pomenutih iz tacke cetiri.

7. Ekonomski nivo:
Koji se vode izmedju ratnih profitera koji se sada bave “ruralnom poljoprivredom”
(uzgajanje maka - opijuma) i njihovih protivnika bliskih Vladi
(koji su u stvari ljubomorni na ove prve jer nisu bili dovoljno mocni da sami zapocnu slican biznis).
Za istaci je da u ekonomskim ratovima sve zaracene strane iz prethodnih sest grupa (sem NATO -a)
spremno uspostavljaju primirje ne bi li se borili sa zajednickim neprijateljem (Vladom),
koja satro zeli da spreci uzgoj maka.
Za istaci je i to da su malte ne svi ratni profiteri koji se bave uzgajanjem maka clanovi Vlade??!

8. Duhovni nivo: mrznja prema Rusima je tolika da ukoliko vidis jednog i odstrelis na ulici,
ne ides u zatvor, nego (uz prilozen dokaz i dva svedoka - ocevidca)
dobijas extra bodove na listi za dobijanje stana od drzave.
Odstrel je otvoren 24 sata/24 sata.
Problem je u tome sto ni jedan Rus nije lud da dodje ovde tako da sve ostaje samo na duhovnom nivou.

Nadam se da vam je sad sve jasno!!! Ako jeste, molim vas da objasnite i meni.
Do tada sve najbolje, a u sledecoj epizodi nesto vise o voznji, saobracajnim pravilima i sportu u Afghanistanu.

Mister “Very Good” Branko, US NAVY SEALS (just one kid) - Ser.

nastavak uskoro...