Putopisi:

Tokio

Tokio

Na ivici Orijenta, Tokio – poslednja velika naseobina pre zjapeceg ponora Pacifika – jedan je od najzbunjujucih svetskih gradova. Sa jedne strane, ispunjen neonom koji pece oci i neurednim kablovima koji vise iznad glava, zagusen, kako se cini, neprestanom bukom, cesto sa veoma gustim saobracajem i sa brojem od 12 miliona ljudi, zgrcenih u malim stanovima, moze se ciniti kao stereotipni urbani kosmar. Ipak, iza tog haosa nalaze se ostaci veoma razlicitog nacina zivota. Skrenite sa freneticnih glavnih puteva i velika je verovatnoca da cete se naci u svetu mirnih ulicica, gde su drvene kuce smestene pored uredno potkresanog bonsai drveca. Ako odete iza prodavnica proizvoda visoke tehnologije, naci cete anticke hramove i svetilista. U ovom gradu prodavnica koje rade 24h i automata, odrzava se neki festival bukvalno svakog dana u godini, ljudi redovno posecuju svoje lokalno svetiliste ili hram. A u centru svega toga, nalazi se misteriozna zelena praznina Imperijalne palate – doma imperatora i opipljive veze sa prosloscu.

Na mnogo nacina, Tokio je takodje i utopija modernog sveta. Vozovi idu na vreme, stopa kriminala je jedva vredna brige, prodavnice i aparati obezbedjuju sve sto bi Vam moglo zatrebati (i mnoge stvari za koje nikada ne biste mislili da ce Vam biti potrebne), koje rade 24h dnevno. Ljudi se oblace po poslednjoj modi, jedu u izvanrednim restoranima i zabavljaju se u najveselijim klubovima. Gotovo je nemoguce ovde se dosadjivati, i posetioci koji su tu prvi put trebalo bi da budu spremni na masivan napad na cula – samo setnja ulicama ovog hiperaktivnog grada moze da bude iskustvo koje ispunjava energijom. Takodje ce Vas iznenaditi koliko su pristupacne mnoge stvari. Vesela i jeftina izakaya (barovi koji sluze hranu) i lokalcici sa rezancima mnogo su brojniji od francuskih restorana i ryotei-ja visoke klase, gde gejse sluze minimalisticku japansku kuhinju, dok se dnevne karte za sumo-turnire ili za Kabuki predstave mogu kupiti za cenu nekoliko pica. Mnogi od „zastitnih znakova“ grada su cak besplatni: setnja kroz evokativni Shitamachi (donji grad) oko Asakuse i glavnog budistickog hrama Senso-ji, poseta mirnom sumovitom zemljistu Meiji-jingu, najvecem Shinto svetilistu, dostojnom najveceg postovanja, kao i obliznjoj meki za kupovinu – Harayuku, freneticnoj ribljoj pijaci u Tsukiji-ju, neonom ispunjenoj atmosferi mini-grada Shinjuku – ne morate potrositi mnogo para, da biste obisli ovaj grad.

Cak i ako ne dodjete u Tokio, velike su sanse da cete tu zavrsiti, ili proci kroz njega na putu za druge delove Japana, posto je prestonica veliki saobracajni cvor. Svaki dan, brzi vozovi Shinkansen-a jure ka dalekom severu Honsho-a ili juzno ka Kyushu-u, dok avioni, autobusi i trajekti povezuju Tokio sa dalekim zabacenim uglovima i ostrvima Japanskog arhipelaga.

Jedino vreme kada Tokio treba izbegavati je u jeku leta punom pare, u avgustu ili ranom septembru, kada vlaznost u gradu tera njegove stanovnike da se premestaju iz jednog klimatizovanog skrovista u drugo. Oktobar i novembar su, za razliku od pomenutog perioda, odlicno vreme da se uhvate spektakularni nanosi jesenjeg lisca u parkovima i vrtovima Tokija.

Temperature se krecu od ledenih u zimskim mesecima, mada sa svezim plavim nebom i retkim pljuskovima ili snegom. U aprilu, stanovnici Tokija vole da se zabavljaju pod naletima pupoljaka tresnje – jedan od najboljih meseci za posetu prestonici. Dobra je ideja da nosite kisobran tokom tsuyu-a, kisne sezone u junu i septembru, kada obalu povremeno pogadjaju tajfuni.

Legenda kaze da dzinovska riba spava ispod tokijskog zaliva, i njeno meskoljenje moze se osetiti u stotinama malih potresa, koji pogadjaju grad svake godine. Na otprilike svakih 70 godina, riba se budi, sto dovodi do velikog zemljotresa, kakav je vidjen 1995. godine u Kobe-u. Postoji duga debata o premestanju glavnih drzavnih zgrada van Tokija, dalje od opasnosti. Ipak, uprkos cinjenici da je grad uveliko zakasnio za Veliki (zemljotres), prica o premestanju prestonice uvek se svodi ni na sta. Sada, vise nego ikada pre, Tokio je centar Japana i niko ne zeli da ode i propusti nesto od akcije.

Sta ne treba propustiti

Meiji-jingu
Glavno gradsko svetiliste, mirna luka, narocito Caricina basta sa irisima.

Sanja Matsuri
Od mnogih festivala u Tokiju, najveci i najbolji je ovaj, u kojem sto pozlacenih mikoshi-ja (pokretnih svetilista) paradira ulicama Asakuse, pored radoznale, ushicene mase.

Omotesando
Parada niz Omotesando, koji je ispunjen pomodnim buticima

Park Hyatt Tokio
Nista nije bolje od blistavog nocnog pogleda iz koktel-bara najluksuznijeg hotela u Shinjuku-u.

Caj u Happoen-u
Preko vikenda u bastama Happoen-a vencanja sa citavom veselom paradom, dok vi pijuckate caj u autenticnoj cajdzinici.

Most Duga
Setnja preko 918m dugog mosta, koja traje 40 minuta, sa pesackom promenadom, koja povezuje osmatracnice, daje odlican pogled preko zaliva do planine Fudzi.

Centralna tokijska veletrgovacka pijaca
Rana jutarnja poseta freneticnoj ribljoj i povrtnoj pijaci garantovano ce razraditi sva cula i najbolje ju je zavrsiti doruckom koji se sastoji od susija, sveze pristiglog iz mora.

Senso-ji
Prostorija u kuli budustickog hrama, za obozavanje, nalazi se u srcu najtradicionalnije cetvrti Tokija. Obliznje ulice su ispunjene mesavinom starog i novog, od upadljivih suvenirnica i lokala brze hrane, do izuzetnih zanatskih radionica.

Edo-Tokyo muzej
On ozivljava gradsku istoriju svojim arhitektonskim replikama, odsecenim modelima, hologramima, uz evokativna ekran-platna i slike ozloglasenih gradskih cetvrti za uzivanje.

Mitsukoshi robna kuca
Ovde biste mogli da provedete dan, krceci sebi put od podrumskih prehrambenih delova, do baste na krovu.

Smestaj

Tokio ima gomilu raznih mesta za odsedanje, od prvoklasnih hotela, do drzavnog smestaja. Glavna poteskoca je pronaci smestaj pristupacne cene, posto cene zavise vise od lokacije nego od kvaliteta usluga. U svakom slucaju, sigurnost i cistoca su vrhunski i skoro uvek cete naci nekoga ko govori engleski.

Vecina hotela je u zapadnom stilu i sa ozbiljnim nedostatkom karaktera. Bolju i autenticniju atmosferu naci cete u porodicno vodjenim mestima - ryokan i minshuku u tokijskim oblastima koje su dalje od centra. Postoje i hosteli, koji su relativno jeftini, uglavnom oko zeleznickih stanica, koje je zabavno posetiti bar jednom.

Ako ostajete u Tokiju preko nedelju dana, zelite da smanjite troskove, verovatno cete morati da pocnete da trazite takozvane gaijin kuce. One imaju jeftine sobe za iznajmljivanje za strance, u zajednickim kucama ili stanovima, a obicno rade na nedeljnoj ili mesecnoj bazi, mada neke imaju i dnevne cene. One su privatne i ne uvek legalne: najbolje su cesto pune, a najgore su nocna mora.

U svakom slucaju, pametno je rezervisati unapred. Jeftinija mesta brzo odu, posebno tokom nacionalnih praznika i krajem februara, kada hiljade studenata odsedaju u Tokiju radi upisa na univerzitet. Zapamtite da vozovi staju oko ponoci. Ako ste nocni tip, razmislite o setnji, da biste izbegli nepotrebno placanje taksija.

Ishrana

Odlucivanje o tome, sta cete pojesti u Tokiju, moze biti zbunjujuce iskustvo, ne samo zato sto cete morati da razmisljate o tome, sta pise u jelovniku, ili cak i sta je u Vasem tanjiru. Problem je u tome da ste sa 80.000 restorana u centru Tokija (Njujork – 15.000, London -6000) pretrpani mogucnostima izbora. U ponudi je bukvalno svaka vrsta kuhinje, od africke do vijetnamske, a da ne pominjemo bezbrojne varijacije japanskih specijaliteta, kao sto su susi, ramen, tempura i yakitori. Nema razloga za paniku, sto se tice cena – na svaki ekstra skup restoran dolazi jeftin bar sa rezancima ili shokudo, koji spremaju pirinac sa karijem i drugo.
U svako doba dana i noci, tu su prodavnice tipa Seven-Eleven, AM/PM i Lawsons, sa sirokom ponudom uzina i obroka, koji se mogu podgrejati u mikrotalasnim rernama ili vrucoj vodi.

Nocni zivot i zabava

Opcije su svakakve, od velikih Kabuki pozorista i bioskopa, do barova i mesta sa zivom muzikom. Sto se kulturnog zivota tice, u Tokiju je koncentrisana kultura celog Japana, od No, najstarijeg od pozorisnog repertoara, do Buto, jedinstvenog doprinosa savremenom plesu zemlje. Medjutim, ako imate para i energije za samo jedno takvo kulturno iskustvo, sacuvajte ih za Kabuki, sa njegovim herojima vecim od samog zivota, kitnjastim kostimima i dramaticnim zavrsnicama.