Putopisi:

Italija - Trst

Trst

Iza ledja su mu zelene i bele litice krecnjackog platoa, a ispred gleda u plavi Jadran. Trst je, cini se, idealno smesten. Izbliza, medjutim, mesto otkriva nepoznate vode i atmosferu pregazene nadmenosti. Trava izbija iz betona na njegovim glavnim trgovima, a kanal, pun kafica na otvorenom, malo je vise nego tuzni podsetnik na lepseg suseda – Veneciju. Sam grad je pomalo cudan: kapitalisticka kreacija izgradjena da odigra ulogu koja vise nije aktuelna, mada kao kod mnogih drugih luka u Evropi, iznurenost koja je odavno prevladala, sada ustupa mesto novom optimizmu. Rimljani su osvojili Trst 178. godine pr.n.e. ali iako se znaci njihove okupacije nalaze rastrkani po gradu, ono sto odmah upada u oci je njegova savremenost. Sa izuzetkom dvorca i katedrale San Giusto, i male srednjevekovne cetvrti nize, cela gradska istorija pre 19. veka cini se bledom i nejasnom pored masivne neoklasicne arhitekture coveka po imenu Borgo Teresiano – ime dato modernom gradskom centru – koji je inicirao njegov razvoj.

 

Trst je vecim delom izgradjen austrijskim kapitalom, da bi posluzio kao juzna luka Habsburske Monarhije. Na kratko je zasenio Veneciju kao jadransku severnu luku, ali njegovom vrhuncu dosao je kraj 1918. godine, kada je je konacno postao italijanski i kada se ispostavilo da, uprkos svim dobrim namerama, Italija nema ekonomsku primenu za njega. Grad je venuo 60 godina i tek sada sebi stvara novu ulogu.

Nalazeci se na politickoj i etnickoj granici izmedju latinskog i slovenskog sveta, Trst je dugo bio grad politickih ekstrema. U 19. veku bio je kolevka irredentismo-a, italijanskog nacionalistickog pokreta za „otkup“ austrijskog zemljista od Trsta, Istre i Trentina. Posle 1918. godine tenzija se povecala, dovodeci do snaznog fasistickog prisustva u Friuli-ju. Jugoslavija i saveznici borili su se za Trst sve do 1945. godine, kada su grad i njegov pojas obale ostali Italiji, mada definitivno nije odredjena granica do 1975. Tito je zadrzao Istru, cija je uplasena italijanska populacija emigrirala u ogromnom broju: Rijeka je, na primer, ostala bez 58.000 od 60.000 svojih italijanskih gradjana. Slovenacka populacija u oblasti oko Trsta, ranije u vecini, odjednom je pocela da biva tretirana kao druga klasa, sa Italijanima, koji su dominirali u politici i kulturi, a nacionalisticke partije gradile su podrsku u pozadini tenzija izmedju ove dve zajednice. Cak i sada postoji mala interakcija izmedju Slovenaca i Italijana. Neofasisticka MSI partija ovde je dobro prosla i Trst je sokirao ostatak Italije 2000. godine, pozivajuci u grad Jerga Hajdera, osnivaca austrijske desnicarske Oslobodilacke partije.

 

Medjutim, nacionalizam je dugo provocirao razvoj svoje antiteze, pa tako postoji intenzivna socijalisticka i intelektualna tradicija. Brojni strani pisci boravili su u okolini Trsta, medju najpoznatijima su bili Dzejms Dzojs i Rajner Marija Rilke, a medju maticnim piscima su bili Umberto Saba i Italo Svevo. Frojd je takodje proveo neko vreme istrazujuci u Trstu, kao student medicine, a grad je postao prvi italijanski centar psihoanaliticke misli, pod Frojdovim ucenikom, Eduardom Vajsom.

   

Godine 1980. Trst je postao prvi grad u Italiji, koji je potpuno zatvorio svoju staru psihijatrijsku bolnicu. Gradski alternativni zdravstveni program u zajednici, koji je pokrenuo doktor Franko Basalja 1970. godine, sada se smatra uzorom na tom polju.

Ishrana i pice

Kuhinja Trsta je izmesana, kao i njegovo stanovnistvo, sa gulasima, rezancima od krompira i knedlama od sira na vecini menija, kao i nekim odlicnim jelima od ribe. Lokalno ostro crno vino (terrano), napravljeno od grozdja, koje se gaji samo u krecnjackim planinskim krajevima, bilo je omiljeno vino rimskog cara Livija, a trebalo bi da je dobro za krv. U svakom slucaju je veoma ukusno i trebalo bi ga probati, ako je moguce, zajedno sa jakom trscanskom hranom. Za jednostavnija jela, probajte osmizze, improvizovana mesta za jelo, cesto u zaledju Karsa, koja nude najjednostavnije lokalne proizvode po niskim cenama. Trst je najpoznatiji u Italiji po svojoj kafi, uvezenoj i cak pecenoj tu – izazivace Vas da nadjete bolju i jacu kafu bilo gde. Postoji i dobra ulica sa prehrambenim radnjama – sirevima, kuvanim mesom, maslinama, testeninom i drugim.

 

Nocni zivot i zabava

Mnogi od gradskih barova su sjajni poput vrhunskih kafica, mada postoji jedan, koji je preziveo jos od starog Trsta, Osteria de Libero, koji jedva da se promenio za sto godina. Bar u ulici Galleria Protti, koja ide severno od Piazza Borsa, je u stilu tridesetih. Za kasno pice, Madonna del Mare ima niz barova, cija imena, uprave i popularnost dolaze i odlaze svake godine – najbolje je pratiti gomilu. U novom delu grada, Public House je pomodni vinski bar, a Caffe della Musica je za mladje i za studente, a povremeno ima i zivu muziku. Posle ponoci, najpopularnija mesta su Benningans pab i Tender, prilicno napadni, ali prepuni nocima za vreme vikenda. Centralna diskoteka, Mandracchio, nalazi se u Passo di Piazza i za njega vazi slicno sto i za dva prethodna mesta.