Putopisi:

Monako

Monako

Monstruoznosti su uobicajene na Azurnoj Obali, ali nijedna, cak ni u Kanu, ne moze da nadmasi Monako. Ova mala nezavisna knezevina, ne veca od londonskog Hajd Parka, zivela je od kockanja i keteringa za zelje besposlenih internacionalnih bogatasa poslednjih sto godina. U medjuvremenu, postala je jedno od najvecih mesta za spekulacije sa imetkom na svetu - neka vrsta Menhetna na moru, sa neverovatno gustom koncentracijom fin-de-siecle Edvardian hotela, koji zamenjuju oblakodere.

Knezevina je bila u rukama vladajuce porodice Grimaldi od 13. veka, i legalno bi Monako jos jednom postao deo Francuske, da je kraljevska linija nestala. Sadasnji vladar, princ Renije, je jedini konstitucionalno autokratski vladar koji je ostao u Evropi, pod cijom rukom se svaki francuski zakon prvo odobrava, pre nego sto se primeni na Monako. Postoji parlament, ali sa ogranicenom funkcijom i biran samo od strane drzavljana Monaka - oko 16% populacije. Medjutim, nema opozicije vladajucoj porodici. Gradjani i ne-francuski stanovnici ne placaju porez na dohodak i njihovo bogatstvo je zasticeno rigoroznim sigurnosnim merama; Monako ima vise policajaca po kvadratnom metru, nego bilo koja druga zemlja u svetu.

Vreme kada bi trebalo da izbegavate Monako, osim ako ste obozavalac moto-trka, jeste poslednja nedelja maja, kada trkacka kola "prze" oko luke i kazina zbog Gran Pri-ja Monaka Formule 1. Svako mesto u okolini kruga je nepristupacno bez karte, cineci obicno razgledanje nemogucim.

Monte Karlo

Monte karlo je prestonica Monaka i mesto gde se "vrti" ozbiljna kolicina novca. Njegove poznate kockarnice ne smeju se propustiti. Ulaz je zabranjen za mladje od 21 godine, a mozda cete morati i da pokazete pasos; kod oblacenja je strog, majice i sortsevi su nepreporucljivi, a kosulje, sakoi i kravate manje ili vise obavezni za interesantnije delove. Torbe i dugacki kaputi pregledaju se na vratima.

Dnevni turisti i kockarski diletanti obicno ne ulaze u kasino u odgovarajucem izdanju, ali se oni upucuju ka maloj sobi (besplatno) sa poker-aparatima, pored glavnog ulaza. Bez vecih obaveza mozete takodje "lunjati" po impresivnom ulaznom holu, koristiti luksuzne toalete i pogledati mali teatar (sa povremenim egzibicijama). Prva kockarska sala unutrasnjeg svetilista je Salons Europeens (otvoreni od podneva), gde automati za kockanje okruzuju americki rulet, stolove za kockarske igre i blekdzek, menadzeri su obucavani u Vegasu, svetla su nisko, a vazduh je prepun dima. Iznad ovog parceta Nevade, medjutim, dekor je fin-de-siecle rokoko ekstravagancije, dok su plafoni granicnog Pink Salon Bara ukraseni nagim zenama, koje puse cigarete. Srce mesta je Salons Prives (od 3 po podne), kroz Salles Touzet. Da biste usli, morate da izgledate kao kockar, a ne turista (bez foto-aparata), i ostavite odredjenu sumu novca na vratima. Mnogo je veci i mnogo bogatije dekorisan nego Evropske sobe, njegova prepodnevna ili vansezonska atmosfera je kao u katedrali. Nema zveckanja novcica, samo klizeci cipovi i slatkorecivi krupijei. Stariji kockari koracaju tiho, barataju krupnim banknotama, TV kamere u zatvorenom krugu iznad lustera posmatraju kockare za stolovima, i niko ne pije. Vecerima srednjeg dela leta mesto je prepuno i porok gubi svoju svetu i ekskluzivnu notu.

Sa kasinom se granici i Opera, a oko palmama oivicenog kasina nalazi se jos kasina, plus gradski hoteli-palate i grand kafei. Americki bar hotela Pariz je, bar prema publicitetu, mesto gde se srece "najelitnije svetsko drustvo". Sve dok ste svecano obuceni i spremni za izazov i niste narucili preskupo pice, mozete se zabavljati posmatrajuci ljude, ciji bankovni racuni su, verovatno, najzanimljivija stvar kod njih.