Putopisi:

Minhen

Minhen

Minhen je nemacki grad koji ima najvise prestonickog duha posle Berlina. Mada nikada nije upravljao povrsinom vecom od danasnje, grandiozne palate bavarskog doba, kao nezavisno kraljevstvo, daju izgled metropole od velike vaznosti. Kada se tome dodaju neverovatni posleratni ekonomski uspesi (takvi hi-tech giganti, kao sto su BMW, vazdusna kompanija MBB i grupa za elektroniku Siemens), kao i njegov tesko zaradjen status nacionalnog modnog arbitra, lako se moze videti zasto je Minhen poput magneta za dosljake. Studenti se okupljaju ovde da bi studirali; bogataski dzet-set obozava ovde da zivi, kao i pisci, slikari, muzicari i reziseri filmova, dok pripadnici stranih nacionalnosti sada cine vise od petine ukupne populacije. Drugo, poznatije lice Minhena je slika domacinskog grada lokalnih provincijalnih zitelja, cija ljubav za opijanje, sto se najbolje moze videti za vreme Oktobarfesta, traje tokom cele godine, u pivskim dvoranama i prostranim pivskim bastama.

Grad je 1158. godine osnovao Henri the Lion (=lav), mocan saksonski vojvoda, koji je kratko vreme vladao i Bavarijom, kao selo za monahe (ime grada ima znacenje – monasi) i mesto za skupljanje danka, na reci Isar, koja je pritoka Dunava. Godine 1180.-e, dodeljen je Vitelsbasima, koji su upravljali provincijom neprestano, sve do 1918. godine, sto je najduzi period vladavine bilo koje nemacke dinastije. Minhen je u pocetku bio zasenjen Landsut-om, mada je postao prestonica gornjeg dela podeljenog vojvodstva 1255. godine. Tek je 1503.-ce postao prestonica ujedinjene Bavarije i ostao je relativno skromne velicine do 19. veka, kada je planirano da bude prosiren u grad sirokih bulevara i prostranih trgova, u skladu sa svojom novom ulogom, koju mu je dodelio Napoleon, a to je da bude kraljevska prestonica. Hitler je jos ambicioznije zapoceo program izgradnje, u skladu sa specijalnom ulogom grada, kao „Prestonice nacistickog pokreta“. Na srecu, samo jedan deo je izgradjen, ostavsi do danasnjih dana kao podsetnik na neslavno poglavlje istorije grada.

Uprkos svom kosmopolitizmu, Minhen je dovoljno mali da se obidje tokom jedne posete, a u blizini je sneznih planina i alpskih jezera – na samo sat vremena voznje. Najbolje vreme da se dodje u Minhen je period od juna do oktobra, kada su sve pivske baste, ulicni kafici i barovi u punom zamahu.

Sta ne treba propustiti

Residenz
Ovo je divan maneristicki dvorac, izgradjen za bavarske vojvode, od strane uglavnom holandskih umetnika. Kada je Bavarija postala kraljevina, u ranom 19. veku, dodati su mu neoklasicni detalji.

Englischer Garten
Glavno minhensko igraliste, dobilo je ime po modi uredjivanja zemljista iz 18. veka, koja je za cilj imala odrzavanje netaknute prirode. Tri od najboljih pivskih basti nalaze se u okviru njegovih granica.

Schloss Nymphenburg
Letnja rezidencija bavarskih vladara, barokni dvorac, smesten u lepom parku, ispunjen paviljonima. To podrazumeva i Amalienburg, lovacku kucu, koju je ekstravagantno dizajnirao dvorski arhitekta, Francois Cuvillies.

Frauenkirche
Sa svojim karakteristicnim parom kula, sa kupolama u obliku luka, od kojih je moguce popeti se u jednu, radi pogleda na grad, gotski Frauenkirche, sediste lokalnog nadbiskupa, centar je gradskog horizonta.

Oktoberfest
Traje 16 dana i najveci je svetski pivski festival. Odrzava se u „naselju“ dzinovskih satora, sa pratecim vasarom.

Cuvillies pozoriste
Nekada je bilo dvorsko pozoriste; to je biser rokoko stila, koji je promenio ime u cast svog arhitekte i sada je najprestiznije mesto za predstave u Minhenu.

Deutsches muzej
On pokriva svaki aspekt tehnoloske istorije, od ranog kremenog orudja, do modernih istrazivackih laboratorija i izlaze ogromnu kolekciju aviona, brodova i automobila.

Alte Pinakothek
Ovo je jedna od glavnih svetskih umetnickih galerija, sa izvanrednom kolekcijom slika iz perioda od 14.-18. veka, ukljucujuci i izlaganje namackih umetnika, koje je bez premca.

Hofbrauhaus
Po sopstvenoj proceni, to je „najpoznatiji pab na svetu“. On je medju najpopularnijim pivskim dvoranama u Minhenu.

Schwabing
Ova oblast je minhensko drustveno srediste, sa ustolicenom reputacijom radikalnog boemskog stila.

Smestaj

U gradu se moze naci sirok obim smestaja. Postoji izobilje hotela svih kategorija, od osnovne do super-luksuzne, a cak cete naci i nekoliko hostela. Ipak, bez rezervisanja unapred, mozda ce biti prakticno nemoguce naci smestaj pristojne cene za vreme Oktobarfesta, koji se obicno odvija od poslednje subote septembra, do prve nedelje oktobra. Svakim od tri vikenda, jedina mesta koja ce mozda imati sobe jesu najskuplji hoteli.

Gradski saobracaj

Minhenski gradki saobracajni sistem je dobar, mada cena voznje i sistem sa kartama, uprkos pokusajima pojednostavljenja, ostaju najkomplikovaniji u celoj Nemackoj. Cene zavise od toga, kroz koliko zona prolazite: grad je podeljen u niz koncentricnih krugova, koji su jasno prikazani na saobracajnim kartama na svakoj stanici metroa ili autobusa.

Ishrana i pice

Minhen je preplavljen mestima na kojima moze da se pojede i popije. Neka od njih su otvorena u svakom trenutku, i danju i nocu. Mada je najpoznatiji po svojim „pecinastim“ pivskim dvoranama i bastama, Minhen takodje ima i etnicke restorane, kao i zivu kulturu kafica i barova, koja se produzava do kasnih sati. Nije tesko dobro pojesti za relativno male pare, uz velike porcije teske hrane, sto je norma u lokalima koji se specijalizuju za bavarsku kuhinju.

Menze su najjeftinija mesta za dobar osnovni obrok: za njih Vam je potrebna vazeca studentska kartica, ali cini se da niko ne proverava. Vecina mesarskih radnji prodaje rolnice od hleba, napunjene raznim toplim i hladnim nadevima. Da biste nasli zalogaj ovog tipa, tu je lanac Vinzenz Murr, koji je rasprostranjen po celom gradu; tamo se obicno sluze topli dnevni specijaliteti, koje mozete pojesti unutar prodavnice.

Muzika, nocni zivot i zabava

Minhen ima mnogo da ponudi, u smislu muzike, bilo da volite koncerte klasicne muzike ili modernije stvari. Tamo se nalazi sve sto biste ocekivali od jedne kosmopolitske prestonice, a tokom leta se odvijaju muzicki festivali na otvorenom, sirom grada. Godisnji festival opere u julu u rangu je sa salcburskim. Barovi su mozda interesantniji nego diskoteke.