Putopisi:

Indonezija

Indonezija

Po velicini, razmerama i raznovrsnosti, Indonezija je prilicno nepobediva. Zemlja je tako ogromna, da niko nije siguran kolika je zaista. Postoji izmedju 13000 i 17000 ostrva. To je zasigurno najveci arhipelag na svetu, koji se prostire na vise od 52000km izmedju azijskog kopna i Australije, u celosti u tropima, sa velikim delovima okeana, koji razdvaja kopnene mase. Nije iznenadjujuce sto je indonezijska etnicka, kulturalna i dijalekatska raznolikost odgovarajuce velika – najbolja procena je oko 500 jezika i dijalekata, kojima govori oko 200 miliona ljudi.

Uglavnom vulkanska priroda ostrva stvorila je visoke planine okruzene oblacima, zavijene u zelenilo terasa sa pirincem ili kisnih suma, koje se spustaju do zaslepljujuce svetlih plaza i zivopisnog mora, pozadine najvecih oblasti svetilista divljine juznog dela Azije. Etnicki miks Indonezije je impresivan: to je najveca svetska muslimanska zemlja, ali sa odredjenom lokalnom nijansom, a takodje je tu i znacajan broj pripadnika hriscanske i hinduisticke populacije, ciji su oblici obozavanja bogova, obicaji i nacin zivota uticali jedni na druge vekovima.

Medjutim, ovo je i velika religiozna i rasna raznolikost, koja je proteklih godina pretila da „raspara tkaninu“ indonezijskog drustva. Neredi u mnogim delovima zemlje okrenuli su muslimanske protiv hriscanskih suseda, sa dva od ovakvih sukoba – na Maluku ostrvima i u Poso-u u centralnom Sulawesi-ju – koji su se razvili u prave gradjanske ratove. Na Javi i drugim ostrvima, duboko ukorenjeno anti-kinesko osecanje izbilo je na povrsinu na posebno krvav nacin 1998. godine i nastavlja da tinja sve do danasnjeg dana. Lokalizovanije etnicko nasilje ima svoj izvor u transmigracionim nacelima indonezijske vlade, ciji cilj je bio da naseli prostrane oblasti, kao sto je Kalimantan, iseljenicima iz prenaseljenih oblasti, koje podrazumevaju Javu i Maduru, cesto bez konsultacije lokalnih stanovnika i bez mnogo obzira prema tradicionalnim pravom na zemlju. Zato nije iznenadjenje to, sto su ogorcenost i nasilje nekad dolazili do kljucanja. Ipak, sa novim predsednikom nacije, Megawati Sukarnoputri, kao i prvim znacima oporavka ekonomije, postoji nada da ce - dok je dalje krvoprolice mozda neizbezno – gnev i ucestalost ovih internih sukoba mozda poceti da posustaju.

Indoneziju su takodje potresale i separatisticke borbe poslednjih godina, u nekoliko provincija. Uprkos sirokim demokratskim reformama, koje su sprovodili Megawati i njen prethodnik, Gus Dur, dve otudjene provincije, Acena - na severu Sumatre i Zapadna Papua, iscrpljene od godina represije i korupcije, nezadovoljne sto nove demokratske reforme ne napreduju dovoljno za njihov ukus, a ohrabrene uspesnim odvajanjem Istocnog Timora 2001. godine, pocele su da negoduju, trazeci sopstvenu autonomiju, sto je pokrenulo krvave ustanke, koji traju i danas. Da li ce njihova borba uspeti i sta ce se desiti sa Indonezijom ako uspe – ostaje da se vidi, mada, s obzirom na to, da se ove dve provincije nalaze u geografski najudaljenijim delovima arhipelaga, moze se mozda ocekivati da ce njihovo odvajanje od Indonezije imati malo negativnog uticaja na ostatak zemlje.

Posto Indonezija sadrzi takvu raznolikost kultura, moze biti veoma tesko odluciti kuda da se ode. Ipak, postoji izlizana putnicka ruta preko arhipelaga, koja pocinje plovidbom od Penang-a u Maleziji, do Medan-a, na severnoj obali Sumatre. Odatle klasican itinerar ide od Bukit Lawang-a, do malog brdovitog odmaralista Berastagi, jezerskog odmaralista Danau Toba i surferske meke Pulau Nias. Dalje ka jugu, oblast u okolini Bukittinggi-ja privlacna je zbog svoje kitnjaste Minangkabau arhitekture i plesova. Mnogi putnici zatim nastavljaju kroz juzni deo Sumatre, zureci ka Javi, verovatno preko prenaseljene prestonice, Dzakarte, mozda uz odmor u opustajucem odmaralistu na obali – Pangandaran, u zapadnom delu Jave. Sledece zaustavljanje je uvek stara prestonica Yogyakarta, kulturni centar, u kome se odrzavaju dnevne predstave tradicionalnog plesa i muzike, i koji nudi kurseve bojenja za radoznale posetioce. Yogya je takodje i odlicna baza za istrazivanje ogromnih Borobodur (budisticki) i Prambanan (hinduisticki) hramova. Java je najveca prirodna atrakcija, zbog svojih vulkana: Dieng visoravan, sa svojim jezerima u boji i antickim Hindu hramovima, a najslavniji je Gunung Bromo, gde se vecina putnika usudjuje na penjanje na vrh u zoru.

Odmah preko vode od istocnog dela Jave nalazi se Bali, dugogodisnji dragulj u kruni indonezijskog turizma, malo ostrvo elegantnih hramova, zelenih predela i dobrog surfa. Najveca letovalista su zabavni gradovi Kuta i obliznji Legian, sa plazama u mestima Lovina i Candi Dasa, koje privlace turiste zbog nocnog zivota. Vecina turista takodje provodi vreme u kulturnom centru Ubud na Baliju, cija je zivotna snaga i dalje slikanje, rezbarija, ples i stvaranje muzike. Ostrva istocno od Balija, pod jednim imenom Nusa Tenggara, sada privlace vecu gomilu, narocito susedni Lombok, sa svojim lepim plazama i hramovima. Opet istocno, sansa da vidite najveceg gustera na svetu (Komodo zmaj), privlaci putnike u Komodo, a to je jednostavan skok preko Flores-a, u kojem je odlicno surfovanje, i nezaboravnih obojenih kraterskih jezera Keli Mutu-a. Juzno od Flores-a, Sumba je poznata po svojim komplikovanim tkaninama, velikim pogrebnim ceremonijama i neobicnim godisnjim ritualnim ratom, koji se zove pasola.

Severno od Flores-a, Sulawesi je poznat po intrigantnoj kulturi brdjana Torajan-a, cija idiosinkreticna arhitektura i impresivni jezivi rituali sahrane su zaista zapanjujuci. Zapadno od Sulawesi-ja, ostrvo Borneo podeljeno je na Sabah i Sarawak – oblasti Malezije, nezavisno kraljevstvo Bruneji i drzavu Kalimantan. Istocno od Sulawesi-ja, do Zapadne Papue je skupo doci i to oduzima vreme, ali je vredno toga, uzevsi u obzir daleku dolinu Baliem, dom naroda Dani, koji lovi strelama i gde muskarci nose zastitne naprave za penis.

Ceo arhipelag je tropski, sa temperaturama na nivou mora uvek izmedju 21 i 33 stepena, mada je hladnije u planinama. Teoretski, godina se deli na vlaznu i susnu sezonu, iako je cesto tesko napraviti razliku. Grubo proracunato, od novembra do aprila je vlazno vreme, najvise u januaru i februaru, a od maja do oktobra je suvo. Ipak, na severnoj Sumatri, ova sema je obrnuta. Vrhunac turisticke sezone je izmedju sredine juna i sredine septembra i preko sezone Bozica i Nove Godine.

Sta ne treba propustiti

Borobudur i Prambanan
Prvi je najveci budisticki hram na svetu, drugi je spektakularan odgovor hinduisticke vere.

Orangutani
Pogledajte ova zanimljiva bica u divljini Bukit Lawang na Sumatri ili Tanung Puting na Kalimantanu.

Ubud
Kulturna prestonica Balija poznata je po svojim umetnickim galerijama, plesnim predstavama i festivalima, kao i po odlicnoj hrani i lepoj prirodi.

Gunung Rinjani
Jedna od najvisih planina u Indoneziji, sa zadivljujucim kraterskim jezerom.

Komodo i Rinca
Dok je Komodo dao ime najvecem gusteru na svetu, mnogi smatraju da je ostrvo Rinca, drugi dom gustera, impresivniji.

Festival pasole, Sumba
Ljudi na konjima bacaju koplja jedan na drugog, u ime religije i osvete. Bizarno, drevno, misteriozno i spektakularno.

Torajanske pogrebne ceremonije
Najpoznatija od atrakcija u Sulawesi-ju, ove sahrane su metez socijalizacije i zrtvovanja.

Dolina Baliem, Zapadna Papua
Predivan prizor i odlicno putovanje: Indonezija ne moze biti egzoticnija.