Kipar

Republika Kipar je ostrvska zemlja u Sredozemlju, 113 kilometra južno od Turske i oko 120 kilometra zapadno od sirijske obale. Glavni grad Kipra je Nikozija.
Kipar je treće najveće ostrvo u Sredozemnom moru i jedna od najpopularnijih turističkih destinacija na Sredozemlju, koja privlači više od 2,4 milina turista godišnje.
Kipar je svoju nezavisnost od Velike Britanije stekao 1960. godine, a od 1. maja 2004. je član Evropske unije.
Turska je 1974. izvršila invaziju na Kipar i okupirala značajne delove ostrva, što je hiljade kiparskih Grka i Turaka pretvorilo u izbeglice. Tada je došlo do uspostavljanja delimično autonomnog režima u okupiranim delovima na severu ostrva. Aktuelne nesuglasice su doprinele podeli ostrva na četiri dela:
Republike Kipar na jugu.
Turska Republika Severni Kipar (koji priznaje samo Turska), na severu ostrva.
Zelena linija Ujedinjenih nacija, koja deli ostrvo na dva dela.
Dve suverene baze, nad kojima je Velika Britanija zadržala kontrolu nakon proglašenja nezavisnosti Kipra.


Geografija

Kipar je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije). Što se tiče država, po površini se nalazi na 161. mestu u svetu i po tome je najsličniji Libanu i Portoriku.
U geološkom i geotektonskom pogledu Kipar predstavlja deo Male Azije, koji se u prošlosti odvojio.
U klimatskom i vegetacijskom smislu ovo ostrvo je smešteno u severnom umerenom pojasu, tačnije mediteranskoj podoblasti.
Što se saobraćaja tiče, Kipar ima veoma povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između Evrope, Azije i Afrike. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, što je donelo mnogo koristi u pogledu saobraćaja. Sa obzirom na to da se nalazi 64 km južno od Turske, 97 km zapadno od Sirije i 439 km severno od Sueckog kanala, skoro svaki brod koji prolazi ovda i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih luka. Više od 1.000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za avionski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na Bliski istok, pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u, na prvom mestu, Larnaki ali i Pafosu. Glavni grad Nikozija nema aerodrom. Aerodrom u Larnaki je moderan i odgovara svim svetskim standardima. Sa njega poleću avioni, kako za sve veće evropske gradove (Frankfurt, London, Pariz, Rim, Amsterdam i dr.), tako i za mnoge destinacije na Bliskom istoku i zemljama Persijskog zaliva.
Zahvaljujući dobrom strateškom položaju, Kipar je u istoriji često bio meta velikih sila. Ovim ostrvom su prošli: Feničani, Grci,Egipćani, Persijanci, Makedonci i Aleksandar Veliki, Rimljani, Vizantinci, Arapi, Britanci, Francuzi, Mleci, Osmanlije, opet Britanija, nakon čega su ostvarili nezavisnost. Međutim, Kipar i dan danas više zavisi od velikih sila i suseda (pre svega Grčke, Turske, Velike Britanije, SAD-a i EU), jer se sve važnije političke odluke donose prvo na relaciji Atina-Ankara, pa se tek onda pitaju kiparski zvaničnici, koji uglavnom samo potvrde te odluke.


Klima

Kipar ima tipičnu sredozemnu klimu i važi za najtoplije ostrvo Mediterana, a sa oko 340 sunčanih dana godišnje, ovo je najsunčanija zemlja u ovom delu sveta (pogotovo se to odnosi na Evropu). Treba naglasiti da klimatske odlike nisu iste na svim delovima ostrva, pa je tako u unutrašnjosti i sa povećanjem nadmorske visine ta sredozemna klima nešto izmenjena, iako se radi o malom prostoru. Glavni faktor klime koji uzrokuje ove izmene je pravac pružanja planina Trodos i Besparmak, koji idu paralelno sa obalom te zatvaraju unutrašnjost ostrva. Posledica toga je to da unutrašnjost ima toplija leta, hladnije zime, te manju količinu padavina od priobalja.


Stanovništvo

Vezano za stanovništvo, treba napomenuti da većina podataka (uglavnom brojčanih) važe za celokupno ostrvo. Prema podacima iz 2005. godine, Kipar ima 780.133 stanovnika. Gustina naseljenosti ostrva iznosi negde oko 84 st/km², što Kipar svrstava u zemlje sa srednjom gustinom stanovništva.
Etnička struktura stanovništva je sledeća: 77% Grci, 18% Turci i 5% ostale etničke grupe. Gotovo svi, i Turci i Grci, žive na svom delu ostrva, uz slučajne izuzetke. Tako 0,5% Grka živi u Severnom Kipru i to na poluostrvu Karpas. Treba reći da 40% ovog naroda je izbeglica u svojoj državi. Sa druge strane 1.3% Turaka živi u južnom delu i njih je mnogo manje izbeglica.


Religija

Religijska struktura se gotovo poklapa sa etničkom. Dakle, Grci su pravoslavci, a Turci sunitski muslimani, uz jedan manji broj ateista u oba naroda. Ostatak su Jermenski pravoslavci, Maronitski hrišćani, rimokatolici, protestanti, jevreji i ostali pravoslavci.


Jezik

Slična je situacija i sa jezičkom strukturom. Grci govore grčki, a Turci turski jezik. Ove manjine koriste u svojim zajednicama svoje jezike, a oko 90% stanovništva govori i Engleski jezik.


Turizam

Kipar ubedljivo najviše koristi ima od tercijarnog sektora, a to se pre svega odnosi na turizam, od kog u principu i zavisi celo ostrvo. Kipar ima sve predispozicije za razvoj turizma, što je vrlo dobro i iskorišćeno. Kipar ima godišnju turističku posetu nešto manju od 2.5 miliona, a zarada čini oko 3 četvrtine budžeta države.
Osnovu turizma čini kupališni turizam, baziran na prelepim i raznolikim obalama i plažama, od strmih do ravnih i prostranih, od šljunkovitih do peskovitih. Plaže Pafosa, Limasola, Aje Nape, Morfua i dr. spadaju među najlepše plaže Mediterana, pa možda čak i sveta. U prilog razvoja ovog turizma ide i to što Kipar ima otprilike 340 sunčanih dana godišnje.
Osim kupališnog razvijen je i kulturno-istorijski turizam. Na ostrvu se nalazi nekoliko antičkih gradova od kojih su najpoznatija tri: Salamis, Kurion i Amatus. Takođe i u većim gradovima postoje mnoge stare građevine interesantne za turiste, poput Kolosi dvorca u Limasolu, tvrđave Pafos, Selimije džamije u Nikoziji itd. Mnogi od ovih objekata su pod zaštitom UNESKO-a, uključujući tu i 9 pravoslavnih manastira i crkvi.
U unutrašnjosti Kipra postoje brojna, kako grčka tako i turska sela, u kojima se život odvija na prilično tradicionalan način, pa je Kipar pogodan i za seoski turizam.
Takođe, postoji i mogućnost i razvitka planinskog, zimskog i skijališnog turizma na Trodosu, ali taj oblik turizma je daleko iza ovih ostalih.


Hrana i piće

I Kiprani imaju tzv. meze koje obično sadrže različite vrste sireva, paradajiz, masline, celer, svežu ribu, artičoke...
Glavno jelo sadrži musaku, suflaki, ribu, testeninu ili razne vrste voća. Savetujemo vam da probate od svega po malo jer u suprotnom nećete moći da probate sve specijalitete. Jedan od glavnih dodataka svakom jelu na Kipru je limun. Jedno od poznatijih jela je ,,fasolada “.
Poznati deserti su souzoukko, glyko (voće preliveno sirupom), lokuumi (ratluk) , baklava , orijentalni kolači bogati medom. Poznata pića su uzo i brendi , a jedna od omiljenih slanih zanimacija jesu suncokretove semenke.


Republika: Kipar
Glavni grad: Nikozija
Službeni jezik: grčki, turski
Nezavisnost:
- Datum od UK 16. avgusta 1960.
Površina:
- Ukupno 9.251 km²
Stanovništvo:
- 2006. 784.301
- 2005. popis 835.000
- Gustina 90/km²
Valuta: Evro (EUR)
Vremenska zona: UTC +2, +3 (EET, EEST)
Pozivni broj: +357