Dobro obavešten, elokventan i ah! tako romantičan, ’’Grad svetlosti’’ nalikuje i filozofu i pesniku i pevaču sentimentalnih pesama istovremeno. Kako je oduvek i bilo,
Pariz predstavlja milion različitih stvari za milion različitih ljudi, i nikako nije nijedan superlativ koji se može pripisati nekom gradu. Notr Dam i Ajfelova Kula, za vreme izlaska i zalaska sunca ili noću, opisivani su bezbroj puta, kao i Sena, i suptilne i ne tako suptilne razlike između Levih i Desnih obala. Ali ono što pisci ne umeju da zabeleže jeste veličanstvenost i magija Pariza.
Geografija i klima
Položaj
Pariz je glavni i najveći grad u Francuskoj, smešten na reci Seni, u severnom delu Francuske.
Regioni i okruzi
Pariz je zvanično podeljen na 20 distrikata koji se nazivaju arondismanima, a numerisani su od 1 do 20 u smeru kazaljke na satu od gradskog centra.
Klima
U Parizu vlada tipična zapadnoevropska okeanska klima, na koju utiče Severnoatlantska struja. Tokom godine, pariska klima se može okarakterisati kao blaga i umereno vlažna.
Razumevanje
Kultura
Pariska kultura je vezana za umetnost, muziku, muzeje, festivale i ostale vidove zabave u Parizu. Ovaj grad je danas jedan od vodećih poslovnih i kulturnih centara. Zabava, muzika, mediji, moda i umetnosti doprinose njegovom statusu kao jednog od glavnih globalnih svetskih gradova.
Jezik
Zvanični jezik je francuski.
Turističke atrakcije
Muzeji
- Ogromnu palatu Luvra je, kao tvrđavu, podigao kralj Filip Avgust u ranom 13. veku, a prepravljena je sredinom 16. veka, kako bi dobila svrhu kraljevske rezidencije. Revolucionarna konvencija1793. ju je pretvorila u prvi nacionalni muzej Francuske.
Slike, skulpture i rukotvorine koje su izložene u Luvru je sakupila
francuska vlada tokom poslednjih pet vekova. Među njima su umetnički i zanatlijski radovi iz čitave Evrope, kao i važne zbirke asirskih, etrurskih, grčkih, koptskih i islamskih antikviteta i umetnosti.
- Okrenut ka Seni sa keja Anatola Fransa, Musée d’Orsay se nalazi u zgradi nekadašnje železničke stanice (1900.). U njemu se nalaze nacionalne francuske zbirke slika, skulptura, umetničkih predmeta i ostalih radova koji su nastali između 1840-tih i 1914., uključujući i plodove impresionizma, post-impresionizma i pokreta Ar-Nuvoa.
- Pikasov muzej (treći): sadrži Pikasovu ličnu zbirku. Posetioci neka imaju na umu da će ovaj muzej biti zatvoren do 2012. zbog renoviranja zgrade.
Dvorci i palate
- Château de Vincennes se nalazi na severnoj ivici Bois de Vincennes i predstavlja veličanstveni kraljevski dvorac sa masivnim utvrdama i šancem. Zamkom možete prošetati besplatno, ali njegova tamnica duga 52 m (iz 1369.), koja je služila kao zatvor tokom 17. i 18. veka, i gotička Kraljevska kapela (Chapelle Royale) mogu da se posete samo u okviru obilaska sa vodičem (za odrasle 8 evra, za decu besplatno). Unapred zovite da se raspitate o terminima.
- Château de Versailles (Versajski dvorac): morate ga posetiti. Najraskošniji francuski dvorac, na periferiji grada, vozom se lako može doći do njega. Nekadašnji dom Luja XIV i Marije Antoanete.
Verski objekti
- Oivičena 21 bočnom kapelom u unutrašnjosti,
Crkva Sv. Sulpicija je građena između 1646. i 1780. Na fasadi, koju je dizajnirao jedan firentinski arhitekta, postoje dva reda stubova, a na njenom vrhu nalaze se dva tornja. Na neoklasicistički dekor njene ogromne unutrašnjosti uticao je stil Protivreformacije.
- Freske u Kapeli Svetih anđela (Chapelle des Sts-Anges), prve s desne strane odmah na ulazu, predstavljaju Jakova kako se rve sa anđelom (sleva), i Arhanđela Mihajla kako se bori protiv Satane (zdesna), a naslikao ih je Ežen Delakroa između 1855. i 1861.
- Katedrala Notr Dam: impresivna gotička katedrala koja je predstavljala inspiraciju Viktoru Igou za roman ’’Zvonar Bogorodičine crkve’’. Popnite se do samog vrha!
- Sacré Coeur: crkva koja je smeštena na vrhu najviše tačke Pariza. Iza crkve je deo za umetnike, a ispred imate spektakularan pogled na čitav grad.
- Sainte Chapelle: raskošna kapela sa obojenim staklom. Njena unutrašnjost je lepša od one u sumornoj Katedrali Notr Dam.
Ostale atrakcije
Ajfelova kula: kada je sagrađena za Svetski sajam 1889., kao obeležje stogodišnjice Revolucije, dočekalo ju je mnogo protivljenja od strane pariske umetničke i književne elite. ’’Metalna špargla’’, kako su je neki Parižani podmuklo nazivali, gotovo je srušena 1909., ali je pošteđena zato je što je predstavljala idealnu platformu za prenosne antene u svrhe tada nove nauke, radio-telegrafije. Nazvana po svom tvorcu, Gistavu Ajfelu, kula je visoka 324 m, uključujući i TV-antenu na vrhu.
Kulinarski specijaliteti
Hrana
Pariz je jedno od evropskih kulinarskih središta. Restoranski biznis je ovde počeo pre 220 godina i nastavlja da cveta. Može vas, međutim, iznenaditi činjenica da se
Pariz ne smatra kulinarskim sedištem Francuske, već da ljudi više cene francusku kuhinju malih ruralnih restorana, izvan grada, bližu farmama i sa naglaskom na svežini i regionalnim specijalitetima. Čak i među francuskim gradovima,
Pariz se od davnina smatra na drugom mestu po lepoti obeda, posle Liona.
Šta raditi i gde izaći
- Arc de Triomphe' (
Trijumfalna kapija): veličanstveno zdanje koje vam nudi centralni pogled na grad.
- Katakombe: nekada su se u njima nalazile kosti koje su iskopavane iz prepunog pariskog groblja. Postoji ograničenje u broju posetilaca, tj. po 200 posetilaca može da ulazi u Katakombe. Stoga, ako ste došli baš nakon otvaranja, moraćete da sačekate dok neko ne izađe, što iznosi oko 45-60 minuta, pre nego što bilo ko novi uđe.
- Grand Arche de la Défense: savremena verzija Trijumfalne kapije. Ima platformu sa koje se može gledati spolja.
-
Opera Garnije: remek-delo pozorišne arhitekture 19. veka koje je sagradio Šarl Garnije, koje od 1875. predstavlja sedište Pariske opere, otkada ju je osnovao Luj XIV.
-
Panteon: ispod - mesto večnog počinka velikih junaka Francuske Republike, uključujući Voltera, Viktora Igoa i Marije Kiri; iznad - veličanstveni pogled na grad.
- Groblje Pjer-Lašez: nije nalik nijednom groblju na svetu. Ukrašeni nadgrobni spomenici, postavljeni u uske uličice oivičene drvećem. Posetite grobove Džima Morisona, Oskara Vajlda, Frederika Šopena, i još mnogo drugih.
